Постоје све јачи докази који потврђују хазарско порекло модерне Русије. Гог би се, с друге стране, морао налазити међу хришћанима Западне Европе који су се стубоком помирили са хазарским Јеврејима како би створили западни савез којим доминирају Британија и САД.
Дато поглавље би се с правом могло сматрати најважнијим у овој књизи. Стога морамо поступати с највећим опрезом, свесни неизбежних ограничења у покушају да пронађемо одговор на то ко су Гог и Магог.
Најпре морамо одредити географску територију на којој они борављаху у време када беху затворени иза гвоздене препреке коју је изградио Зул-Карнејн. На нашу срећу, благословени Кур’ан и хадиси посланика Мухамеда (нека су мир и благослови Узвишеног Аллаха над њим) пружили су изричите географске податке и описе који нам омогућавају да утврдимо како подручје у којем је Зул-Карнејн путовао, тако и тачно место у том подручју где је препрека подигнута.
Најпре запажамо да се та територија морала налазити северно од Свете земље, јер нас хадиси благословеног Посланика (нека је Алахова милост и мир на њега), раније цитирани у овој књизи, обавештавају да ће Гог и Магог проћи поред Галилејског језера на свом путу ка Јерусалиму. Галилејско језеро налази се северно од Јерусалима. Ево два одговарајућа хадиса:
„… У таквим околностима Аллах ће објавити Иси (Исусу) ове речи: ‘Извео сам међу Својим робовима народ против кога нико неће моћи да се бори; ти одведи ове људе на безбедно место, на планину (фа јеб’асуллаху Је’џуџа ве Ме’џуџ), а онда (у раздобљима историје која воде тим догађајима) Аллах ће послати или подићи Гога и Магога (ово не мора нужно значити да ће њихово ослобађање наступити тек након Исусовог повратка) и они ће се раширити у свим правцима, заузимајући сва повољна места. Први од њих проћи ће поред Тиверијадског језера (тј. Галилејског језера) и испиће његову воду; а када последњи од њих прође (што ће бити много касније), рећи ће: ‘Овде је некада била вода…’“
(Сахих Муслим)
„Гог и Меагог ће ходити све док не стигну до планине ал-Хамр, а то је планина Бејт ал-Макдиса (тј. Јерусалима)…“
(Сахих Муслим)
Сада морамо тражити северно од Свете земље море које одговара опису датом у кур’анском казивању о Зул-Карнејновом путовању на запад. То је морало бити веома велико водено пространство, пошто му није било могуће да путује даље на запад преко њега. Такође је морало бити необично тамне боје:
حتى إِذَا بلَغَ مغرِب الشمسِ وجدها تغرب في عينٍ حمئَة ووجد
عندها قَوما قُلْنا يا ذَا الْقَرنينِ إِما أَن تعذِّب وإِما أَن تتخذَ فيهِم حسنا
„Иђаше док није стигао до места где сунце залази (будући да даље није било копна, изгледало је као крај Земље) и нађе га како залази у мутном, тамном мору; и ту затече један народ. Рекосмо: ‘О Зул-Карнејне! (Имаш власт) или да их казниш, или да с њима лепо поступиш.’“
Он је такође морао наићи и на друго море приликом свог путовања на исток, ако желимо објаснити како кур’ански опис „изласка сунца“, тако и изјаву мединских рабина да је он путовао до крајева Земље. Ево питања која поставише рабини (цитирано у мојој књизи „Сура Ел-Кехф и модерно доба“, у поглављу „Историјска позадина објаве суре Ел-Кехф“ — доступно за преузимање на мојој веб страници www.imranhosein.org):
„Питај га шта се догодило са младићима који нестадоше у давна времена, јер њихова прича је чудесна;
Питај га о моћном путнику који стиже до крајева и Истока и Запада;
И питај га шта је дух (Рух)!
Ако ти одговори, следи га, јер он је посланик. Ако не одговори, онда је варалица и поступај с њим како хоћеш.“
(Ибн Исхак, Сират Расул Аллах)
Кур’ански опис његовог источног путовања гласи:
حتى إِذَا بلَغَ مطْلع الشمسِ وجدها تطْلُع علَى قَومٍ لَّم نجعل لَّهم
من دونِها سترا〉
„… док не стиже до места где сунце излази (до најдаље тачке истока до које могаше ићи, јер даље није било копна и изгледало је као крај Земље) и нађе да оно излази над народом коме нисмо дали никакво покривало (можда никакву заштиту од сунца осим природне).“
(Ал-Кахф, 18:90)
Подручје које тражимо мора бити ограничено са запада и истока великим морима, а западно море мора бити тамне боје. Између та два мора мора се простирати непрекидан, непроходан планински венац, са једним јединственим пролазом који омогућава пролазак људи са севера на југ и обратно. Само тако се може разумети како је изградња једне препреке у том пролазу могла ефикасно зауставити продор разбојничких племена.
﴿فَمَا اسْطَاعُوا أَن يَظْهَرُوهُ وَمَا اسْتَطَاعُوا لَهُ نَقْبًا﴾
„И тако (када је преграда подигнута Гог и Магог) не могаху да се попну преко ње нити да је пробију. А то су морале бити једине две могућности које им беху на располагању, пошто је Зул-Карнејн изјавио да је изградња преграде чин Божанске милости (тј. подразумевало се да је човечанство од тада безбедно од пустошења Гога и Магога).“
(Ал-Кахф, 18:97)
Зул-Карнејн користи арапску реч радмун за опис препреке коју ће саградити. Док саддун на арапском значи преграда (баријера), радмун подразумева конструкцију која попуњава простор слично брани. Да поновимо; морамо тражити географски регион северно од Свете земље, омеђен и са запада и с истока великим морима, при чему Западно море одликује тамна боја. Између та два мора мора постојати непрекидан, непроходан планински венац, прекинут једним јединим седлом или планинским превојем који омогућава пролаз људи са севера на југ и обрнуто. Кур’ан је описао сâм облик две стране тог планинског пролаза као сличан отвореној морској шкољци:
آتونِي زبر الْحديد حتى إِذَا ساوى بين الصدفَينِ قَالَ انفُخوا حتى
إِذَا جعلَه نارا قَالَ آتونِي أُفْرِغْ علَيه قطْرا〉
„’Донесите ми комаде гвожђа!‘ Затим, пошто је (нагомилао гвожђе и) попунио празнину између две планинске стране (обликоване као две стране отворене морске шкољке), рече: ’(Распалите ватру и) дувајте из мехова!‘ Најзад, када је учинио да (се усија као) ватра, нареди: ’(Сада ставите мед у ватру и затим) донесите ми растаљену мед да је излијем одозго…‘“
(Кур’ан, ал-Кахф, 18:96)
Када тражимо северно од Свете земље велика водена пространства, одмах искључујемо Средоземно море и област источно од њега, јер се не уклапају ни у један од горе наведених описа. Остаје само један могући одговор, и он савршено одговара свим описима.
Северно од Средоземног налази се Црно море. Могуће објашњење за његов назив лежи у необично тамној боји његових дубоких вода. Будући да је северније од Средоземног и много мање слано, концентрација микроалги је знатно богатија, што узрокује тамну боју. Видљивост под водом у Црном мору је много мања него у Средоземном мору. Сателитска фотографија Црног мора на мапи 1 испод јасно приказује ту тамну боју. Стога би требало бити сасвим јасно да море на западу у путовањима Зул-Карнејна не може бити ниједно друго до Црно море.
Када препознамо Црно море као море које се налази на западном крају путовања Зул-Карнејна, море на десној (источној) страни би тада било Каспијско језеро (види мапу 2 испод).
Између та два мора налазе се планине Кавказа. Заиста, овај планински венац се протеже од једног мора до другог и притом раздваја Европу од Азије (види мапу 3 ниже).
Сада, када одредисмо два мора, као и планински венац што се протеже од једног мора до другог, морамо пронаћи усамљени превој између планина и доказе о гвожђу из рушевина преграде Зул-Карнејна. Заиста, Грузијски војни пут који су саградили Руси у XIX веку једини је проходан пут који повезује област северно од планина са јужном облашћу. То је главни пут дуг око 220 km од Тбилисија у Грузији до Владикавказа у Русији. Названа од стране цара Александра I, ова рута у ствари датира још из времена пре 1. века п.н.е. и и даље је важна као једна од ретких веза са Русијом кроз Кавказ.
Информације доступне на интернету описују га као „величанствен пут који вијуга кроз високе планине, пењући се изнад 2300 m на Крестовском превоју. Крећући се северно из Тбилисија, прво се стиже до средњовековне тврђаве Ананури, која надгледа реку и долину Арагве. Приближавајући се руској граници, долази се до града Казбеги, над којим доминира монументална планина Казбек (5033 m), највиши врх грузијског Кавказа. Последња тачка је Дарјалска клисура, где пут пролази неколико километара по уском појасу испод гранитних литица висине 1500 m.“ „Дарјал је историјски био важан као једини доступан пролаз преко Кавказа и дуго је утврђиван, бар од 150. п.н.е. Рушевине древне тврђаве су и даље видљиве.“
Сада смо одредили превој кроз планине и остаје да археолошка истраживања пронађу остатке преграде. Др Тамам Ади је у личној преписци с аутором истакао: „Очекивао бих да су остаци (тј. преграде коју је подигао Зул‑Карнејн) на дну клисуре и да су направљени од бронзе, легуре гвожђа и месинга/бакра, како стих јасно наводи.“ Такође морамо тражити трагове руде гвожђа у и око региона јужно од Кавказа, јер је управо тамо народ морао набавити гвожђе да би довезао делове или блокове гвожђа за Зул‑Карнејна.
Чланак у Википедији о Дарјалској клисури, који укључује текст из Енциклопедије Британика (11. издање), лоцира порекло имена клисуре у персијском изразу Dār‑e Alān, што значи „Врата Алана“. Клисура, позната и као Иберијска врата или Кавказка врата, помиње се у грузијским летописима под именима Ралани, Даргани, Дарјалани. Другим речима, име Дарјал је сачувало историјску чињеницу о неком облику баријере направљене од метала која је некада постојала у тој клисури.
Коначно, планинске стране са обе стране Дарјалске клисуре обликом подсећају на две стране отворене шкољке, управо како то описује кур’анска реч садафеин. Ево фотографија Дарјалске клисуре из 1872. године:
Ево фотографије отворене шкољке која показује њен садафеин, тј. две стране спојене на дну и раздвојене на назубљеном врху, и још две фотографије које јасно приказују шкољкасте облике клисуре:
Такође морамо пронаћи језик који се говори јужно од Кавказа, а који се разликује од свих других језика који се тада говорише у и око тог региона. То је потребно због искуства Зул‑Карнејна када је стигао на то место и нашао људе који нису разумели његов језик:
حتى إِذَا بلَغَ بين السدينِ وجد من دونِهِما قَوما لَّا يكَادونَ يفْقَهونَ قَولًا〉
„(И крену он, и кад стиже (до превоја) између две планинске препреке, пред њима нађе народ који је једва могао разумети било шта што се говори (тј. ма коју реч на његовом језику).“ (18:93)
Управо такав језик је ђурђијански, који се говори јужно од Кавказа. То је издвојени прединдоевропски језик без сродника, који се говори најмање 5000 година.
Морамо сада потражити народе који напуштаху своју територију на подручју Кавказа и непрекидно мигрираху или се насељаваху у Светој земљи. Такође морамо пронаћи народе који беху одговорни за „ослобађање“ Свете земље (тј. од муслиманске власти) и затим довођење израелских Јевреја назад да поново заузму Свету земљу из које беху протерани по божјој пресуди.
Тај народ, који живљаше на подручју Кавказа и о којем тражимо податке, мора имати запис о војној непобедивости („Ја сам створио слуге моје тако моћне да нико осим мене не може ратовати против њих“). Они су морали ширити своју моћ и успостављати доминацију широм света заузимајући сва могућа повољна места (min kulli hadabin). Морају бити народ што је издвојен из човечанства, но ипак поседује одређене јединствене особине које их издвајају од осталих.
Можемо ли одредити такав народ? Ако можемо, идентификовали бисмо Гога и Магога.
Барем неки европски Јевреји што су створили ционистички покрет морају потицати од племена у Источној Европи која су прешла на јудаизам. Хазарска племена која наставаху територију северно од Кавказа не само да су прешла на јудаизам, већ су и оставила траг у раној исламској историји када су успешно блокирала пут свемоћним муслиманским војскама које беху спремне да освоје Европу. Тако су поседовали војну моћ већу од било које у тадашњем свету. Муслиманске војске које беху заустављене претходно су поразиле и Персијско и Византијско царство (тада две светске суперсиле). Хазарска војна моћ се стога чини јединственом. (Погледати рад Кевина Алана Брука, The Jews of Khazaria, Jason Aronson, 1999; видети и сајт www.khazaria.com).
Није неопходно да спроводимо потпуну хазарску генеалошку студију Јевреја који непрекидно напуштаху регион Кавказа — међу њима и руских Јевреја — и мигрираху у Свету земљу и у државу Израел. Важно је да смо пронашли народе који су путовали у Свету земљу управо из региона где је Зул‑Карнејн подигао препреку. Управо ти европски или кавкаски Јевреји такође беху одговорни за привлачење израелских Јевреја да напусте места где су живели (посебно у муслиманском свету) и да се врате у Свету земљу.
Наш закључак је да Гог и Магог првобитно беху смештени међу Хазарима Источне Европе. Док су многи од њих постали европски Јевреји, сигурно је да неки посташе и европски хришћани, те да је ковање тајанственог европског јудео‑хришћанског савеза било могуће јер Хазари беху присутни на обе стране некада оштро подељене ограде. Ово, можда, укључује значење кур’анског стиха који је прогласио да ће се Гог и Магог једног дана стопити једни с другима као што се таласи међусобно мешају (yamūju fi b‘ad).
Али стих такође може значити да ће се једног дана међусобно сукобити у моћном судару у којем ће се као таласи сударати једни о друге. Тај рат титана био би рат свих ратова и, заузврат, отворио би пут и најавио дување трубе која означава непосредни долазак Последњег часа. Хадис благословеног Посланика, цитиран на другом месту у овој књизи (види профил Гога и Магога), описује их како испаљују своје стреле у небо.
Гог је англо-америчко-израелски савез, а Магог је Русија
Тумачили смо „стреле“ као наговештај да Гог и Магог поседују војну технологију типа „Ратови звезда“. И Русија и англо‑америчко‑израелски савез су способни да воде такве „ратове звезда“. Постоје све јачи докази који потврђују хазарско порекло модерне Русије. Гог би се, с друге стране, морао налазити међу хришћанима Западне Европе који су се стубоком помирили са хазарским Јеврејима како би створили западни савез којим доминирају Британија и САД.
Ако је наша идентификација тачна, онда би предстојећи судар „ратова звезда“ између Гога и Магога био сукоб између Русије и западног англо‑америчко‑израелског савеза. Такав гигантски нуклеарни рат Гога и Магога који би донео (40 дана?) дима (види Кур’ан, ал‑Духан, 44:10‑11) и значајно смањио светску популацију и учинио велике делове Земље пустињским, није неоснован. Сура ал‑Кахф (стих 8) управо упозорава на то када изјављује „…заиста ћемо временом оно што је на њој (тј. Земљи) претворити у јалову прашину“. Размотрите и следећи хадис:
„Биће битка каква никада није виђена; чак и ако би птица прелетела изнад њихових редова, пала би мртва пре него што стигне до краја.“
(Ахмад, Муслим)
Предстојећи нуклеарни напад на Пакистан, тобоже као одговор на терористичке активности, али заправо да би се уништила нуклеарна постројења те земље, уверио би Русију да ће и она на крају доживети исту судбину ако не одговори снажно на западно (НАТО) опкољавање и застрашивање. То је рецепт за коначан рат. У том контексту можемо разумети и очекивати испуњење пророчанства о освајању Константинопоља под контролом НАТО‑а (тј. савременог Истанбула):
Посланик Мухамед је рекао: „Латафтаханна ал-Кустантиниииа ва лани`ма ал-амиру амируха ва лани`ма ал-јаисху дхалика ал-јаисх.“ „Заиста ћеш освојити Цариград. Какав ће диван вођа бити њен вођа и каква ће дивна војска бити та војска!“
(Ахмад, Бухари)
Најнепосреднији стратешки војни циљ Русије у било ком сукобу са Западом морао би бити освајање Константинопоља, што би омогућило руској морнарици приступ Средоземном мору, а тиме и Израелу. То освајање вероватно ће бити остварено кроз савез Рума (тј. Русије) и муслимана, како је проречено од благословеног Посланика (саллаллаху ‘алајхи ва саллам).
Пошто Кур’ан користи реч Је’џуџ у активном облику, а Ме’џуџ у пасивном облику, то може указивати да ће Гог на крају надвладати Магога у том (Армагедонском) сукобу, тј. да ће западни англо‑америчко‑израелски савез победити Русију. Међутим, вероватнији исход био би међусобно уништење и Гога и Магога.
Најважнија последица предстојећег судара „ратова звезда“ између Гога и Магога тиче се Израела и Свете земље. Израел би после тог рата остао потпуно беспомоћан, јер би могућа победа Гога над Магогом ипак оставила победника онеспособљеним. Можемо очекивати да ће се савремени свет, опремљен истанчаном електронском војном технологијом, срушити после тог нуклеарног рата (можда због ствари попут нуклеарног зрачења). Управо тада свет ће, можда, бити сведок испуњења пророчанстава Посланика Мухамеда да ће муслимани ослободити Свету земљу од јеврејског угњетавања и тираније:
Абу Хурајра преноси да је Посланик рекао: „Црни барјаци ће изаћи из Хорасана (тј. области која обухвата Авганистан, северозападни Пакистан, Иран и делове Централне Азије) и ниједна сила их неће моћи зауставити док не буду пободени у Елији (Јерусалиму).“
(Сунан Тирмизи)
Абу Хурајра преноси да је Посланик рекао: „Последњи час неће доћи пре него што муслимани не зарате против Јевреја и не потуку их у толикој мери да ће се Јевреји скривати иза стена (тј. веома великог камења) и дрвећа, а камен и дрво ће рећи: ‘О муслимане, о слуго Алахов. Иза мене се крије Јевреј; дођи и убиј га’…“
(Сахих Муслим)
Винстон Черчил идентификује Гога и Магога
Винстон Черчил је предвидео предстојећи хладни рат између Русије и западног англо-америчког савеза (Израел још увек није био створен), који ће доминирати светском политиком у десетлећима која следе. То је учинио када је одржао говор „Снаге мира“ (познат као говор о „Гвозденој завеси“) на Вестминстер колеџу у Фултону, Мисури, 5. марта 1946. године, у којем је изјавио: „Од Шћећина на Балтику до Трста на Јадрану, гвоздена завеса се спустила преко континента.“ Примећујемо да израз „гвоздена завеса“ има упадљиву сличност са гвозденом преградом Зул-Карнејна.
9. новембра 1951. године Винстон Черчил је одржао још један говор на банкету градоначелника Лондона у Градској кући (Guildhall), поводом враћања кипова Гога и Магога на њихова традиционална почасна места у западном делу Градске куће у лондонском Ситију. Ти кипови су били уклоњени током Блица (немачког бомбардовања) како би се спречило њихово оштећење. Раније фигуре беху уништене у Великом пожару у Лондону 1666. године. Садашњи пар извајао је Ричард Сандерс 1708. године. Черчил је Гога и Магога поистоветио са две светске силе које су тада доминирале светом, односно англо-амерички савез с једне стране и Русију с друге:
„Чини се да они (тј. Гог и Магог) прилично добро представљају садашње стање светске политике. Светска политика је, попут историје Гога и Магога, веома збркана и много оспоравана. Ипак, мислим да има места за обојицу. Са једне стране је Гог, а са друге је Магог. Али будите опрезни, господине градоначелниче, када их будете враћали, да их сачувате од судара једног са другим; јер ако се то догоди, и Гог и Магог били би разбијени у парампарчад, а ми бисмо сви морали да почнемо изнова, и то са самог дна јаме“.
(Извор: The Times, Лондон, 10. новембар 1951)
Превео: Д. Буковички
Изворник: An Islamic View of Gog Magog in th Modern World, пето поглавље књиге, стр. 161–182.
