САВА РОСИЋ

Рођена је 1951. године у Београду, завршила Другу београдску гимназију, потом са Филолошког факултета у Београду прешла на Московски државни универзитет „М.В. Ломоносов“ и завршила га 1976. године, добивши тзв. „црвену диплому“ за одличан успех (просек оцена 4,9 од могућих 5).

Током студија повремено радила као туристички водич. Као преводилац радила у предузећима „Југословенска књига“, „Танјуг“ и „Генералекспорт“.

Досад објављени преводи књига:

• Споменик Владимира Турбина (Нолит, Београд, 2001),
• Слом руског комунизма Александра Зиновјева (БИГЗ, Београд, 2003),
• Бајке о речним вилама и сврачје бајке Алексеја Николајевича Толстоја (Бонарт, Нова Пазова, 2003),
• Основи геополитике Александра Дугина (Екопрес, Зрењанин, 2004),
• Вукодав (препеви песама и преглед сестриног превода) Марије Семјонове (књиге 1, 2 и 3) (Лагуна, Београд, 2004, 2006, 2007); за превод смо сестра Ружица и ја добиле награду Друштва љубитеља фантастике „Лазар Комарчић“ из Београда,
• Азбука Хермеса Трисмегистоса или Молекуларни тајнопис мишљења Генадија Дљасина (Zepter Book World, Београд, 2007),
• Манипулација свешћу Сергеја Кара-Мурзе (Преводилачка радионица Росић и Никола Пашић, књиге 1 и 2, Београд, 2008); (Весна инфо д.о.о. и Преводилачка радионица Росић, Београд, 2011)
• Геополитика постмодерне (осврти на геополитику XXI века) Александра Дугина (Преводилачка радионица Росић и Никола Пашић, Београд, 2009),
• Валкира (Онај кога увек чекам) Марије Семјонове (Двери српске и Преводилачка радионица Росић, Београд, 2009),
• Касандрин пут или Пустоловине с макаронама Јулије Вознесенске (Двери српске и Преводилачка радионица Росић, Београд, 2009),
• Моје посмртне пустоловине Јулије Вознесенске (Мирослав и Преводилачка радионица Росић, Београд, 2013),
• Мач мртвих Марије Семјонове и Андреја Константинова (Мирослав и Преводилачка радионица Росић, Београд, 2013),
• Порекло Словена. Осврти на ДНК-генеалогију Анатолија Кљосова (Мирослав, Београд, 2013).
• Четврта политичка теорија Александра Дугина (Мир Publishing, Београд, 2013)
• Касандрин пут или Пустоловине с макаронама Јулије Вознесенске (друго издање, Катена мунди и Преводилачка радионица Росић, Београд, 2015),
• Ланселотово ходочашће Јулије Вознесенске (Катена мунди и Преводилачка радионица Росић, Београд 2015)
• Демонтажа народа Сергеја Кара-Мурзе (Информатика а.д. и Преводилачка радионица Росић, Београд, 2015)

Досад у Србији објављене књиге преведене на руски:

• Радован Дамјановић: Жрнов – српски Авалон (Zrnov – The Serbian Avalon; Жрнов – Сербский Авалон) (друго издање, Београд, 2009)
• Йован Пейин: Степинац – балканский Томас де Торквемада (Лестве, Косовска Митровица, 2016)

Досад објављени преводи у часописима:

Зборник Матице српске за славистику бр. 34 (Нови Сад, 1988): “Књижевна мистификација А.С. Пушкина” (поглавље дипломског рада)

Летопис Матице српске, јул-август 2004. (Нови Сад):
• ОГЛЕДИ: Владимир Турбин, О Бахтину
• РАЗГОВОР: Владимир Турбин, Интервју са самим собом

Више превода објављено у часописима „Српско огледало“, „Двери српске“, „Истина“, „Смисао” бр. 13/14, септембар 2001. (др Генадиј Зјуганов: Глобализација – излаз или ћорсокак), „Бдење“ бр. 11-12, 2006 (превод приповетке „Левак“ Михаила Рошчина)

Анатолиј Кљосов: Откуд су се појавили Словени и „Индоевропљани“? Одговор даје ДНК-генеалогија („Узданица“, часопис за језик, књижевност, уметност и педагошке науке, година VII, број. 2, новембар 2010. Издавач: Педагошки факултет у Јагодини)

Милоје М. Ракочевић „О јединству говорне и генетске азбуке“ (превод на руски приказа књиге „Азбука Хермеса Трисмегистоса или Молекуларни тајнопис мишљења“ Генадија Дљасина), Српски интернационални часопис (Serbian literary magazine), 2010.

„Бјелкин, Грињов, Вижигин“ (део дипломског рада „Књижевна мистификација А. С. Пушкина“, одбрањеног 1976. године на Московском државном универзитету „М. В. Ломоносов“ – ментор доцент В. Н. Турбин) на српском и руском, Српски интернационални часопис (Serbian literary magazine), 2012.

Генадиј Дљасин: О смислу и симетрији азбуке као универзалног система (превод на српски), Српски интернационални часопис (Serbian literary magazine), 2015.

Досад објављени преводи у књигама:

У књизи „Истина о Ивану Грозном“ (ИКП „Никола Пашић“, 2004) објављен превод Посланице Ивана Грознога пољскоме краљу Стефану Баторију (29.06.1581).

Радован Дамјановић „Жрнов – српски Авалон“ (превод на руски) (издање аутора), 2009.

Солжењицин: Не живети у лажи (Двери – Catena Mundi, 2012) (Нобеловска беседа, Харвардска беседа, Не живети у лажи, Образованштина, Како да уредимо Русију, Повратак дисања и свести, Православна Црква у доба смутње, Великопостно писмо Патријарху Пимену, Улога Цркве у савременом друштву)

Достојевски: апостол православног реализма (Двери – Catena Mundi, 2012) (Владимир Захаров: Достојевски и Јеванђеље; Фјодор Тарасов: Улога Јеванђеља у стваралаштву Достојевског; Николај Симаков: Достојевски као православни мислилац и пророк 20. века; Владимир Захаров: Символика хришћанског календара у делима Достојевског)

Превод већине чланака у књизи „Балкански путеви и сумануто беспуће. Мишљење руског историчара“ Јелене Гускове (КАТЕНА МУНДИ, Београд, 2013).

Преводи разговора са Александром Дугином и са Аном Филимоновом у књизи „Глобална дестабилизација“ (Београд, „Геополитика“, 2013)

Сем тога, објављивани су њени преводи руских народних бајки, као и препеви Пушкина, Блока, Мајаковског, Чуковског, Маршака („Књижевне новине“, „Змај“, „Бдење“, „Одјек“).

Књиге у Русији:

„В чем обвиняют Югославию“ (+Я обвиняю), Москва, РИЦ ИСПИ РАН, 2002.
(За шта оптужују Југославију + Оптужујем; одговори генерала Душана Вилића и Бошка Тодоровића на хашку оптужницу, и уводни део одбране Слободана Милошевића)

„Говорят свидетели защиты“ (Суд над Слободаном Милошевичем), Москва, Вече, 2005.
(Говоре сведоци одбране; Суђење Слободану Милошевићу – преводи сведочења академикâ Косте Михајловића и Михајла Марковића)

„Двойные стандарты в защите прав человека: КАЗУС ПРОФЕССОРА ШЕШЕЛЯ“, Москва, Фонд исторической перспективы, 2009 (Двојна мерила у заштити људских права: СЛУЧАЈ ПРОФЕСОРА ШЕШЕЉА) (превела 86 страна Шешељеве уводне изјаве)

CD

Популарне руске песме и романсе пева Олга Јанчевецка
ПГП РТС, 2004.
Белешка о животу Олге Јанчевецке; текстови и преводи свих песама
Српско-руски превод: Сава Росић

Преводи за сајтове:

www.srpska.ru
www.kosovo-front.ru

Разговор са Александром Дугином за сајт Српска.Ру објављен је у књизи Дејана Лучића „Краљевство Хазара“ (2).

Чека објављивање: преводи на руски Српско-српског речника Радована Дамјановића и Завештања Стефана Немање Милета Медића.

Сава Росић је дугогодишњи члан Удружења научних и стручних преводилаца Србије. Пензионерка, живи и ради у Београду.

Сава Росић
Водоводска 21, стан 28
11147 Београд
телефони: 2514-752, 2394-263
rosicci@mts.rs
savarosi@narod.ru

Visited 40 times, 1 visit(s) today

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *